Yakshanba, 19.05.2024, 12:21
Salom Гость | Guruh "Mehmonlar" | RSS
Kirish
Qidirish

Bosh sahifa » Foydali
Tozalik, sog'lik va bemorlik haqida maqollar

Ayolning sarishtasi —
Ro'zg'orning farishtasi.

Bedard yonida gapirsang, boshi og'rir.

Bemor o'ziga yoqmagan ovqatga o'ch.

Bir kunlik isitma
Qirq kunlik kuchni olar.

Boylikning boshi — sog'liq.

Bola sog'ligi — ona boyligi.

Bosh armoni bo'lmasa,
Mol armoai armonmas.

Bosh omon bo'lsa, do'ppi topilar.

Bosh rohati — tan rohati.

Dard botmonlab kelar,
Misqollab chiqar.

Dard keld ... Batafsil

Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 4636 | Muallif: OybekMirzo | Sana: 24.03.2010 | Izohlar (0)

СУРУНКАЛИ ГЛОМЕРУЛОНЕФРИТ – узок вакт давом этувчи икки томонлама иммун-яллиғланишли буйрак касаллиги бўлиб, калавачаларнинг тўхтовсиз нобуд бўлиши, буйрак фаолиятининг пасайиши, артерия гипертензияси ва буйрак етишмовчилиги ривожланиши билан ифодаланади. Сурункали нефрит ҳамма терапевтик касалликларининг 1-2 фоизини ташкил қилади.

ЭТИОЛОГИЯСИ
• Кўпинча тўлик даволанмаган ёки ўз вақтида ташхиси аниқланмаган ўткир гломерулонефрит оқибати. Лекин баъзан беморлар анамнез ... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 11175 | Muallif: medped | Sana: 22.12.2009 | Izohlar (0)

МИОКАРД ИНФАРКТИ.
 
Миокард инфаркти (МИ) – бу миокарднинг ишемик некрози булиб, коронар кон окимининг миокардни кислородга булган эхтиежини уткир кондирмаслиги туфайли ривожланади.
Патофизиологияси.
Уткир МИ нинг механизми остида атеросклеротик бляшканинг парчаланиши етади. Бу узгариш купинча урта даражадаги томир стенозида хам ривожланиши мумкин (<70%). Натижада парчаланган бляшка урнида коллаген толалари ялангочланади. Коллаген тромбоцитлар агрегацияси фаолл ... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 3792 | Muallif: medped | Sana: 16.12.2009 | Izohlar (0)

Компьютерингизда муаммо бор, бунинг сабаби вирус бўлиши мумкин. Албатта, сиз бир неча антивируслардан бирини ишлатасиз, лекин фойда бўлмаяпди. Мана шундай холатларда вирусга қарши курашишнинг ноанъанавий усулини қўллаб кўринг.
Бунинг учун http://devbuilds.kaspersky-labs.com/devbuilds/AVPTool/ линки орқали Kaspersky Virus Removal Tool антивирусини юклаб олинг ва компьютерингизни вирусга текшириб кўринг. Агар бунда хам натижа бўлмаса,
... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 945 | Muallif: medped | Sana: 10.12.2009 | Izohlar (0)

Биз бугундан янги рукнни хукмингизга хавола этаяпмиз. Академиямизда Тиббий Педагогика талабалари 4-курсдан клиник фанларни бошлайди. Хар бир циклик амалиётдан бир нима олиб қолиш шарт, албатта. Инсон эса унутувчи хисобланади (инсон сўзи арабча "нийсон”дан олинган – унутувчи), демак хотирага унча ишонч йўқ. Демак, нима қилиш керак? Шубхасиз, билимни умумлаштирган холда йўқолмайдиган бир жойга ёзиб қўйиш керак. Аниқки, у бир куни асқотади. Биз хам шу мақсадда хар бир клиник фанлардан қилинган конс ... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 5239 | Muallif: medped | Sana: 04.12.2009 | Izohlar (0)

Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги биринчи маротаба алохида нозологик бирлик сифатида 150 йил аввал Крювелье томонидан ёзилган. Унгача купинча меъда ва ун икки бармокли ичакдаги яралар махаллий процесс сифатида талкин килиб келинган. Хозирги пайтда эса меъда ва ун икки бармокли ичак яраси – бу факат махаллий процесс булиб колмай, балки бутун организм касаллиги хисобланади.
Меъда ва ун икки бармокли ичак яра касаллиги этиопатогенези хозирги кунгача тула аник булмаган ва аниклик кири ... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 13538 | Muallif: medped | Sana: 18.11.2009 | Izohlar (1)

Хозирда бутун дунёда чўчқа гриппи хақида бонг урилмоқда. Лекин миллий сайтларимиздан бу касаллик хақида жўяли бир маълумот топа олмадим. Шу сабабли www.h1n1gripp.ru сайтидаги баъзи маълумотларни ўзбекчага ўгириб эътиборингизга хавола қилишга қарор қилдим.
Чўчқа гриппи – бу одамдан одамга хаво-томчи орқали юқадиган инфекцион касалликдир. Қўзғатувчиси – А т ... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 1678 | Muallif: medped | Sana: 17.11.2009 | Izohlar (0)

 Уткир аппендицит (аппендицит - сузма-суз таржима килинганда куричакнинг чувалчангсимон усимтаси яллигланиши демакдир) корин бушлиги органларида хаммадан куп учрайдиган уткир касалликлар жумласига киради. Шуниси хам борки, ушбу асрнинг бошларидан бери уткир аппендицит билан огриш холлари хамма ерда купайиб бормокда. (Табобат катта комуси, 3-нашри, II жилди, 103-бет). А.А.Русанов маълумотларига караганда (1979), кечиктириб булмайдиган жами операцияларнинг 80-85 фоизи уткир аппендицит муносаб ... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 6552 | Muallif: medped | Sana: 17.11.2009 | Izohlar (0)

Quydagi tilloga teng maslaxatlar TTA biokimyo kafedrasi muallimlari Hojimetov A. va Axmadaliyev N. lar tomonidan ma’ruza va amaliyot darlarda berilgan. Xayotda nafaqat shifokor, balki o’z sog’ligi uchun qayg’urgan xar bir inson uchun asqotadi bu maslaxatlar.

Nega odamning "jig’ildoni qaynasa” mineral suv ichadi?
Sababi, oshqozonning pilorik sfinkteri ochilishi uchun oshqozon va 12 barmoqli ichakni ... Batafsil
Bo'lim: Foydali | Ko'rildi: 2220 | Muallif: Admin | Sana: 05.11.2009 | Izohlar (2)

« 1 2
Bizning savol
Сиз келажакда қайси сохани танламоқчисиз?
Barcha javoblar: 1606
Tesha tegmagan gaplar
Statistika

Onlayndagilar: 1
Mehmonlar: 1
Foydalanuvchilar: 0

Copyright MED-PED tma-medped@mail.ru © 2024
Сайт создан в системе uCoz